...bring me to life...
...
Jučer sam kao i svi drugi učenici, ujutro sišla na doručak u Veliku dvoranu. Nakon doručka imali smo sat Čarolija kod profesora Flitwicka. Bilo je super. Učili smo kako šalicu čaja premjestiti s jednog kraja na drugi kraj. Meni je uspjelo iz drugog puta. Carmen se baš nije proslavila. Dio šalice joj je ostao tamo na istom mjestu, a dio se premjestio. Nakon sata Čarolija imali smo Snapea. Kako mi je digao tlak. Radili smo protuotrov. Ne znam za koji se otrov koristi, samo znam da sam ja dobila zeleno plavu otopinu, a trebalo je zeleno žutu. Ma znate šta. Baš me briga za Snapea. Nakon toga smo imali pauzu. Carmen i ja smo otišle do knjižnice.
Carmen: "E, vidi tko je tu."
Pokazala je na dečka koji je sjedio sam u kutu knjižnice. Čitao je neku knjigu i moglo bi se reći plakao.
Ja: "Pa to je Jack. Šta on tu radi?"
Carmen: "Kao što vidiš, čita!"
Ja: "Molim te lijepo, kad si ti njega vidjela da čita u knjižnici. I zašto on plače?"
Carmen: "Jedini način da sanaš odgovore na pitanja je taj da ga pitaš!"
Ja: "Ali strah me je! No dobro!"
I tako sam ja otišla do Jacka. Sjedio je na nekakvoj čudnoj stolici i čitao knjigu o ljubavnom napitku.
Ja: "Bok Jack. Mogu te pitat od kad ti to čitaš u knjižnici?"
Jack: "O, bok Ashley." - rekao je brišući suze s lica. "Nisam te primjetio. Ma čitam jer ne znam što ću radit. Victor je s Elly negdje, a Tom ponavlja gradivo za ispit iz Čarolija. Nego, što ti tu radiš?"
Ja: "Ništa. Carmen je tražila neke knjige za Travarstvo pa sam išla s njom."
Jack: "Aha. Nego da te pitam. Rekao mi je Victor da se ja tebi sviđa. Da li je to istina ili Viktor smišlja neslanu šalu?"
Ja: "Da, istina je samo ne znam kako on to zna. Ali nije ni bitno. Nego, zašto pitaš?"- rekla sam nekeko ushićenim glason
Jack: "Pa ne znam da li znaš, ali i ti se meni sviđaš. Mislim, još od prošle godine. Samo to nisam nikome osim Victoru rekao jer sam mislio da ti mene ni ne poznaš."
Ja: "Vidiš, baš sam se nadala da ćeš to reći" - rekla sam pogledajuć Carmen. Ona je poludila jer me nema tako dugo. "Nego, čeka me Carmen. Možemo li razgovor nastaviti večeras u 9 sati u društvenoj prostoriji? Mislim, ako ti to odgovara..."
Jack: "Naravno. Onda se vidimo tamo. I ja moram ići naći Victora...."
Ja: "Bok!"
Nakon tog čuvenog BOK odjurila sam do Carmen i sve joj ispričala. Obje smo bile tako sretne da nas je knjižničarka skoro izbacila iz knjižnice. Carmen je uzela knjige i odmah smo otišle na sat Travarstva. Ja nisam mogla razmišljati od sreće. Čak ne znam ni šta smo radili.
U 8 sati došla sam u Društvenu prostoriju zajedno s Carmen. I tad se dogodilo nešto ne očekivano. Našla sam sve svoje stvari razbacane po cijeloj sobi. Nisam imala pojma tko je to napravio. Poludila sam. Od silnog bijesa me uhvatila vrtoglavica i srušila sam se na pod. Kad sam se probudila, bila sam u bolnici i do mene je stajala madame Pomfrey.
Ja: "Koliko je sati?!"
Madame Pomfrey: "9 45. Zašto?"
Ja: "O ne, trebala sam se naći s Jackom u 9. Tko zna šta će on sad misliti o meni?!"
Madame Pomfrey: "Ako misliš na mladog Jacka Slopera, bio je tu kad su te doveli. Rekao je da mu javimo čim se probudiš."
Ja: "Molim vas, recite mu da sam budna. Neka dođe i Carmen. Gđica Willing, mislim da znate tko je to."
Nakon otprilike 5 minuta, u bolnicu su ušli Carmen i Jack. Oboje pokislih faca.
Ja: "Što se dogodilo?"
Carmen: "Saznali smo tko je razbacao tvoje stvari...."
Jack: "Evo izvoli!"
Pružio mi pergament na kojam je pisalo:
Draga Ashley. J
Ja sam prekopao tvoje stvari jer sam se nadao da među niima ima pismo koje je Sandra uzela iz moje knjige iz Obrane. To je pismo trebalo doći do tebe, ali ti ga je Jack trebao dati. Ne znam da li znaš, no ti se sviđaš Jacku, a i on tebi. Molim te, razgovaraj s njim o tome. I još jednom oprosti zbog nereda.
S poštovanjem, Tom
Ja: "Ovo je nemoguće. Pa on je lud!" rekla sam s osmjehom na licu
Jack: "No, mislim da je zakasnio. Ti to već znaš. Mislim, da se ti meni sviđaš...."
Carmen: "Mislim da ću vas ostaviti same. I tako moram do Sproutovice po neke stvari. Vidimo se"
Rekavši to, Carmen se samo izgubila u tami. I tada me Jack poljubio. Mislim da je sve to trajalo čitavu vječnost. Možda bi potrajalo duže da madame Pomfrey nije rekla Jacku da bi trebao izaći jer se ja trebam odmarati... Čitavu sam noć razmišljala o tom poljupcu... I napokon, nakon otprilike 2 sata sam zaspala. Utonula sam duboko u san razmišljajući što mi donosi sutrašnji dan....
Nastavlja se....
Vaša Ashley
1. rujan
...ovako je protekao moj prvi dan rujna, ujedno i prvi dan 6. godine mog školovanja...
Kao što je sviam poznato, vlak za Hogwarts kreće točno u 11. Moja kuća je od kolodvora udaljena 50-ak metara. No to su nevažni podatci. JA sam se probudila kao i uvijek u pola 9. Uzela stvari, doručkovala i oko 10 i 30 krenula na peron 9 i 3/4. Kad sam došla, vlak je već bio tu. Tako da sam ja ušla. Našla sam prvi prazan odjeljak i sjela. Nakon 10-ak minuta krenula je navala učenika. Kraj mene je sjela djevojčina s 2 godine koja se užasno bojala da se nešto ne dogodi. Bila je jako uplašena da nije mogla ni reći kako se zove. Zatim su došle dvije cure s moje godine. Lily i Elly Cuffe. Kako se bližilo vrijeme za polazak, ja sam samo čekala da se pojavi moja najbolja prijateljica... Carmen Willing... No nje nije bilo. Pogledala sam na bezjači sat koji mi je mama dala prije polaska, i vidjela da je 5 minuta do 11. U meni je nešto govorilo da je Carmen u opasnosti. Cijelo vrijeme sam samo strpila nadajući se da je s njom sve u redu. Malo čas nego što ćemo krnut, ušla je i ona u vlak. BIla je prljava kao da se valjala po blatu, kao da joj se nešto dogodilo. Nisam ju mogla pitati što je jer su s nama u odjelku bile još 4 cure kao št već znate. I napokon, vlak je krenuo. Svi smo se uzbudili jer napokon krećemo prema našem drugom domu- Hogwarts. U vlaku je vledalo veliko uzbuđenje. A ja sam se samo pitala što se dogodilo Carmen... Jedva sam čekala da ostanemo same, da ju mogu pitat što se dogodilo. KAd god bi ju pogledala, ona bi okrenula glavu. I da, napokon smo stigli. Izašli smo svi iz vlaka, sjeli u kočije i krenuli prema Hogwartsu. Malo prije nego što smo došli tamo, uhvatila sam Carmen za ruku i odvukla na stranu.
Ja: "Carmen, možeš li mi molim te reći što se dogodilo"
Carmen: "Ništa važno, samo me mama malo zadržala pa sam zato skoro zakasnila... Inače, sve je u redu!"
Nisam joj vjerovala, ali sam odustala od svega jer znam da mi neće reći... A nije mi se ni dalo pretjerano ju ispitivati jer ipak sam bila umorna od sveg putovanja.
KAd smo došli u svoje spavaonice, svi smo ostavili svoje stvari i otišli po rasporede sati u Veliku dvoranu. Ja sam uzela naravno Čarolije, Preobrazbu, Travarstvo, Obranu.... Ove godine nisam htjela ići na Proricanje sudbine jer mi se više ne da slušati o tome da će Harry umrijeti i da sam ja u klopci. Tako je bar bilo prošle godine. Tko zna šta bi bilo da sam nastavila s tim i ove godine. Mislim da bi saznala da će Harrya udariti grom ili tako nešto, a ja da ću past u vječni ponor.... Ma ne zanima me više Trelawenyca i njezine vizije budućnosti. I da, skoro sam zaboravila reči da sam napokon vidjela dečka koji mi se užasno sviđa..... Jack Sloper... Ovaj je put bio sam, bez društva... To me jako čudi, ali ništa zato...
Evo, ovo vam je moja verzija 1. rujna... Pisat ću vam i dalje...
Vaša, Ashley
